Fokus ROMI.HR

/
Print - MUZIKA KAO VID BORBE

INTERVJU: DRAGAN RISTIĆ

11. 4. 2017.
KAL MUZIKA KAO VID BORBE
Foto/story.rs
MUZIKA KAO VID BORBE

Paralela na razini duha slobode i borbe koja karakterira romsku glazbu i duha rock glazbe se svakako može napraviti. Upravo je ta nit koja povezuje ova dva žanra, suština glazbe romskog benda KAL. Nakon uspjeha u Srbiji, beogradski bend KAL ostvario je regionalni uspjeh te održao i niz europskih nastupa, poput onih na festivalima Roskilde u Danskoj, Fuzion u Berlinu, Szigeta u Budimpešti. Razgovarali smo s Draganom Ristićem, frontmenom KAL-a i direktorom beogradskog Romskog kulturnog centra, o glazbi, borbi protiv diskriminacije, ali i o budućim planovima.

Razgovarala: Vanja Ratković*

Tokom desetogodišnjeg rada, KAL je stekao veliku popularnost u Srbiji, na Balkanu, ali i širom svijeta. Predstavlja li Vaša glazba jedan od vidova borbe protiv diskriminacije i predrasuda kojima su izloženi Romi?

Moja muzika apsolutno predstavlja takav vid borbe. KAL nije samo muzika, KAL je zapravo kritička reakcija na sve ono što se dešava kod nas, kritička reakcija umetnika Roma krajem prošlog i početkom ovog veka.

Žanr kojim Vas mnogi kritičari sa Zapada opisuju je rock'n'roma. Za ovaj žanr možemo reći da je podvrsta world musica. Obogaćujete li na taj način romsku kulturnu baštinu?

Antiglobalista sam, imam osećaj da živim u tuđem vremenu, jer su hibridi veštačka stvar. Englezi su dali tu definiciju (rock’n’roma), te smo mi počeli to koristiti kao suštinu, lajt motiv u smislu promocije, sublimat nečeg što je romska muzika i identitet. To je i reakcija na muzičke forme sa kojima živimo i razumemo i kada se sklopi ono što jesi sa onim što takođe jesi. Ja jesam Rom, osećam romsku muziku, ali sam takođe “rastao“ i na Koenu i celoj muzici roka 50-tih, 60-tih, 70-tih, 80-tih. Ima u toj muzici i nekog francuskog avangardnog konteksta Žaka Elnoa, ima i džeza, cela muzička lektira je u tome što pravim. Koliko god se borili da napravimo novo i drugačije, na kraju te jedino identitet čini različitim.

OSUDA GOVORA MRŽNJE

U javnom diskursu prisutan je govor mržnje kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj. Vi ste javno osudili jedan takav čin, voditelja Ivana Ivanovića, čija je neumjesna šala o Romima prezentirana u eteru njegove vrlo popularne emisije.

Jesam i naravno da ću osuđivati i napade na Jevreje i gej populaciju, napade svake vrste koji ugrožavaju ljude koji se osećaju drugačije. Tome nije mesto u medijima. Takve stvari ne bi trebale da budu poeni za podizanje rejtinga emisije.

Prisustvovali ste prvom 'Roma Prideu' u Beogradu, održanom 2015. godine u sklopu FRKA (Festivala romske kulture i aktivizma). Podršku 'Roma Prideu' dali su i LGBT aktivisti. Po Vama, koliko je bitno da dvije ugrožene skupine ljudi, poput romske i LGBT zajednice u Srbiji, zajedno podižu glas i bore se za svoja prava?

Romski kulturni centar osnivač je FRKA-e. Moram samo da napomenem da su Romi nacija, a pripadnost LGBT populaciji je stvar seksualne orijentacije i tu postoji razlika. Opet naravno, treba da se udružimo, ali želim da istaknem da, iako smo braća i sestre po stradanju, postoji razlika među nama.

Na društvenim mrežama ste također kritizirali natječaj Kancelarije za ljudska i manjinska prava ''Unapređivanje položaja i statusa Roma u Republici Srbiji''.

To je problem koji nije vezan samo za Srbiju. Problem sa nacionalnim manjinama, te manjinama generalno, u Istočnoj Evropi jedan je od najvećih problema. Niti u jednoj zemlji nije rešen onako kako je trebao da se reši. Činjenica da je Srbija na repu, jedna od poslednjih zemalja koja će ući u EU, u ovom slučaju je dobra, jer može da uči na greškama drugih zemalja članica. Evropska unija prvo otvara poglavlje 23, koje se tiče pravosuđa i temeljnih prava, što je suštinsko za državu i poslednje ih zatvara što je fenomenalno. Želim da verujem da se to radi i da je etika čista.

Linija 481 (nevladine organizacije u Srbiji) kritički je nastrojena prema ovim stvarima- pitanje je šta je u interesu države Srbije, forma ili suština, da se samo uđe u EU ili se ove stvari rade da bi se promenilo društvo.

Koji projekt trenutno provodite i što Vaša publika može sljedeće očekivati?

Mi smo sada radili muziku za domaću seriju Sinđelići, a trenutno i za Slovence i njihovu seriju, jer ipak živimo u vreme turbo kapitalizma.

 

*Vanja Ratković volontira u RNV-u na projektu Europe supports inclusion 2 koji financira Europska unija kroz program Erasmus+. Sadržaj ovog članka isključiva je odgovornost autora i ne odražava nužno stajalište Europske unije.

 
Povratak na Fokus