Koliko je bitno da jedna značajna insitucija poput Vaše daje potporu romskom aktivizmu i kulturi?

Naravno da je bitno da se kulturne institucije uključuju u romske inicijative, a i da same institucije prave programe koji se tiču Roma. Svakodnevno smo svedoci različitih obilka diskriminacije, iz tog razloga svako javno delovanje zarad ublažavanja iste je bitno. Kultura i umetnost, samim tim i kulturne institucije praveći programe koji se tiču Roma, predstavljaju most koji može pomoći rešavanju ovih problema.

Veliki broj poznatih ličnosti iz svijeta filma i muzike u Srbiji ali i šire, poput Zorana Kesića, Gorana Bregovića, Sergeja Trifunovića i Marka Šelića Marčela, učestovali su na prošlogodišnjem FRKA festivalu. Koliko učinkovitim smatrate pristup podršci romskim umjetnicima u kontekstu urbane, nezavisne kulture, imajući na umu činjenicu da ste vi pioniri ovakve vrste festivala u Srbiji?

Veliki broj domaćih i stranih umetnika i poznatih ličnosti imaju prijatelje Rome, romsko poreklo...

Podrška je uvek važna, pogotovo kad se promoviše kultura koja spada u marginalnu. Javne ličnosti imaju prostor i uticaj, lepo je i važno kada ga koriste u promociji pozitivnih vrednosti.
 

Fokus festivala bio je i na sumiranju borbe za ljudska prava Roma, te njihov položaj u Srbiji. Debate i tribine na spomenute teme su održane na Festivalu romske kulture i aktivizma i na njima su sudjelovali, što romski aktivisti, što stručnjaci iz svijeta socijalne politike. Te debate i tribine same po sebi ne mogu riješiti probleme Roma, ali svako mogu na konstruktivan način pridonjeti nalaženju mogućih riješenja njihovih problema?

Da, slažem se. Tribine, paneli su mesta na kojima možemo da čujemo dokle se stiglo u rešavanju problema ili načina na koji se ti problemi rešavaju. Često na tribinama čujemo stvari koje su nam manje- više svima poznate, i učesnici tribine kao i publika su u velikom broju slučajeva istomišljnici, pa nam se nakad čini da oni jedni drugima potvrđuju ideje i stavove. Nadam se da se nakon održavanja ovih tibina dolazi do pomaka na višim instancama, u smislu promena zakonskih akata, u rešavanju konkretnih problema.

Takođe tribune razumem kao susrete, priliku da se ljudi povežu, zajednički razvijaju nove ideje i inicijative. Svaki javni skup, omogućava da se bar najavom njega, opšta publika informiše o problem, kojim se skup bavi.

"ROMA PRIDE"

Dio festivala predstavljao je i "Roma pride", održan po prvi put u Beogradu. To je svakako bila prilika za povećanje vidljivosti problema Roma u Srbiji. Ono što mi je zanimljivo je i simbolični moment odlaska do željezničkog/autobusnog kolodvora i davanja pomoći migrantima, tako da je "Roma pride", pored podizanja glasa o stanju romske zajednice u Srbiji, imao za cilj i humaniratnu gestu migrantima koji su tada prolazili kroz, najvjerovatnije, najtežu fazu u okviru cijele migrantske krize.

Tako je, nije nova ni nepoznata konstatacija da se oni koji su diskriminisani mnogo brže i efikasnije solidarišu sa drugima u nevolji. Nažalost postoji i obrnuta situacija da se diskriminsani, diskriminišu više. To je kao sa žrtvama, koji postaju nasilnici. Drago mi je što je Roma prajd, preuzeo pozitivan patern i bio primer za sve nas u ovom društvu.

Sveobuhvatni dojmovi s prošlogodišnje FRKA-e?

Kad se dešava FRKA, stvarno uvek bude neka pozitivna frka u vazduhu. Ovaj festvial je bitan, prvenstveno jer je platforma na kojoj imamo priliku da vidimo, čujemo savremeno stvaralaštvo Roma, a svakako pored ovog "zabavnog" segmenta, FRKA otvara pitanja i diskusije koje se tiču svakodnevnice Roma. FRKA je neminovno odlična prilika da sa prijateljima romske nacionalnosti proslavimo ovaj bitan praznik.

Planirate li nastaviti s Festivalom i ove godine?

Da, naravno, FRKA je uspešna tradicija, na koju smo ponosni.

Također, ti si, nezavisno od Mikser organizacije, sudjelovao u realizaciji brojnih projekata i festivala koji se tiču Roma, pa i projekta "Znanje je moć" koji je nastojao na zanimljiv i kreativan način aktivnije uključiti mlade Rome u sustav obrazovanja u Srbiji. Koji su bili rezultati projekta?

"Znanje je moć" je projekat na koji sam jako ponosan. Realizovan je u toku 2015. godine sa grupom mladih Roma (osnovaca) sa teritorije Beograda. Cilj ovog projekta je bio da ukažemo deci značaj obrazovanja, ne samo formalnog, koji predstavlja škola, nego i neformalnog obrazovanja. Na kraju naših radionica, snimali su video spot za pesmu koju su sami napravili. Klinci su kroz radioničarski rad imali priliku da se upoznaju sa osnovama glume, režije, fotografije, sa terminologijom, postupcima, tehnologijom i celokupnim procesom od ideje do realizacije jednog umetničkog dela. Jedan od nama intimno najdražih rezultata je bio kada je Kefsera, učesnica na projektu, pozvala Mikloša Barnu, idejnog tvorca projekta, sa idejom da snima spot za svoju plesnu trupu. U ovoj grupi je bilo i dece koji su imali problema u školi, ali su svi uspešno završili razred i nastavili sa daljim školovanjem. Nadam se i verujem da udeo tome ima i projekat "Znanje je moć". Moramo najviše da radimo sa decom, jer deca imaju moć da kroz svoj primer i vršnjačku edukaciju promene ili bar na tren učine svakodnevnicu perspektivnijom, podnošljivijom, a u najmanju ruku zabavnijom.

*Vanja Ratković volontira u RNV-u na projektu Europe supports inclusion 2 koji financira Europska unija kroz program Erasmus+. Sadržaj ovog članka isključiva je odgovornost autora i ne odražava nužno stajalište Europske unije.