Jednom davno bila dva prijatelja Roma. Jedan je bio par godina stariji, pa je pozivajući se na godine i iskustvo stalno nešto savjetovao mlađem prijatelju. Govorio mu je kako je kroz život naučio mnogo preko svojih ili tuđih grešaka.

„Za ljubav ti je to najbolji primjer. Imao sam jednu djevojku, nije bila dobra, sada imam drugu i ova je puno bolja. Imao sam posao, nije bio dovoljno dobar za mene, sada sam našao novi posao koji mi bolje paše. Imao sam najboljeg prijatelja prije tebe, shvatio sam da mi nije pravi prijatelj, a kamoli najbolji pa sam našao boljeg. Svaki put kada sam pogriješio, našao sam bolje. Tako sam naučio što želim od ljubavi, posla i prijateljstva.“

Mlađi Rom je, impresioniran mudrošću i iskustvom starijeg, mislio kako je sve što mu on govori ispravno, te ga je gledao kao svog učitelja.

Jednog dana ga stariji prijatelj pozove u šetnju šumom. Popne se na stablo i ubere par kiselih bobica te ih sam pojede.

„Zašto meni nisi ubrao malo?“ upita ga mlađi prijatelj. „Rekli su mi da se u životu moraš sam pobrinuti za sebe, jer nitko drugi neće, ako želiš bobice popni se pa si sam uzmi. Najbolje ćeš cijeniti ono što imaš, ako sam pronađeš, zaradiš i napraviš.“

Odustao je mlađi Rom od penjanja po stablu jer se bojao visine pa mu ni bobice nisu bile toliko važne.

Šetali su tako oni šumom, razgovarali te odjednom, iznenada, pojavi se ispred njih ogromni vuk. Najveći vuk kojeg su u životu vidjeti. Jako su se uplašili. Stariji se brzo popeo na stablo kako bi se spasio. Mlađi nije znao gdje bi se sakrio pa se dosjetio leći na pod i praviti se mrtav.

Vuk je došao sasvim blizu mlađeg Roma koji je nepomično ležao na šumskoj stazi. On je od straha zaustavio dah i prestao disati. Tada je vuk naslonio svoju veliku njušku na njegovo uho, malo ga onjušio i zatim krenuo dalje niz šumsku stazu.

Mlađi Rom nije mogao vjerovati što mu se upravo dogodilo. Kada je vuk otišao daleko polako je ustao na nesigurne noge i duboko disao. Kada je vidio da je vuk otišao i da je mlađi Rom ustao i da je vuk stariji Rom je oprezno sišao sa stabla.

„Što ti je vuk rekao kad ti je naslonio njušku na uho???!“ upitao ga je uplašeno i znatiželjno stariji Rom.

„Vuk mi je šapnuo na uho da se ne družim s prijateljima koji me ostave samog čim se pojavi neka nevolja!“ odgovori mu mlađi Rom.